Uklanjanje cista i tumora

  Ciste nastaju usled infekcije zubne pulpe (zubnog živca), koja nastaje kao posledica nesaniranog karijesa. Infekcija se širi iz kanala korena u predeo oko zuba i dovodi do zapaljenja tkiva oko vrha korena. Uzrok može biti i trauma koja takođe dovodi do odumiranja zubne pulpe. One predstavljaju patološke šuplje prostore ovalnog ili kruškolikog oblika, obložene su vezivno-tkivnim omotačem koji je sa unutrašnje strane prekriven epitelom. Ispunjene su tečnim ili kašastim sadržajem. Javljaju se najčešće u koštanom tkivu vilica a mnogo ređe u mekim tkivima predela lica i vrata.

Lečenje viličnih cista zahteva hiruršku intervenciju čiji je cilj potpuno uklanjanje cističnog sakusa i obezbeđivanje uslova za morfološku i funkcionalnu rekonstrukciju koštanog tkiva. U toku hirurškog rada potrebno je obezbediti:

•  minimum traume za pacijenta;
•   zaštititi susedne strukture (zube, nerve);
•   zaštititi susedne anatomske prostore (nos, sinus) i
•   omogućiti brzo i potpuno popunjavanje koštanih defekata.

Hirurško lečenje viličnih cista može se izvesti primenom dva postupka:

1. marsupijelizacija (delimično uklanjanje cističnog sakusa) i
2. enukleacija (potpuno uklanjanje cističnog sakusa).

MARSUPIJELIZACIJA

         Marsupijelizacija predstavlja hirurški postupak kojim se uklanja samo površinski deo cističnog sakusa zajedno sa tankim delom kosti ili periostom, dok preostali deo cističnog sakusa ostaje u kosti kao spag usne duplje. Najveci nedostatak marsupijelizacije je što deo patološkog sakusa ostaje u kosti. Pri tom, dugo leče­nje i potreba stalnih kontrola predstavljaju značajan gubitak komfora za pacijente.

Primena marsupijelizacije može biti opravdana u sledećim slučajevima:

•   folikularne ciste kada se očekuje ortodontski tretman impaktiranog zuba;
•   erupcione ciste koje otežavaju nicanje zuba i
•   pripreme za enukleaciju kada se metodom dekompresije cističnog sakusa postize redukcija zapremine ciste i ovo može predstavljati samo prvu fazu definitivnog lečenja.

Operativni zahvat počinje najčešće izvođenjem polukružnog reza koji se vodi ivicom koštanog defekta. Nakon odizanja mukoperiostalnog režnja i uklanjanja kosti koja prekriva cistični sakus, makazama ili skalpelom se ukloni površinski deo ci­stičnog sakusa, sadržaj aspirira i šupljina ispere fiziološkim rastvorom. Nakon toga režanj se ubacuje u defekt čime se pokriva njegova gornja površina. Preostali deo obodne ekcizije (spoj sluzokože i sakusa) ušije se pojedinačnim šavovima.

Šupljina se zatim pakuje jodoform-trakom i periferno učvršćuje šavom. Pakovanje se uklanja 8-10 dana nakon intervencije, rana ispere i vrši ponovno pakovanje koje mora biti znatno mekše. Nakon sledećih 7 dana pakovanje se uklanja i tada se može uraditi opturator sa proširenjem koje leži u defektu. Proces popunjavanja defekta koštanim tkivom dosta je spor i obično traje nekoliko meseci.

Marsupijelizacija se može obaviti i primenom obrnutog polukružnog reza kada se pokriva donja površina defekta. U slučajevima erupcionih ill folikularnih cista čiji se sakus nalazi neposredno ispod sluzokože može se odmah uraditi obodna ekcizija sluzokože zajedno sa cističnim sakusom i oba tkiva međusobno ušiti.

ENUKLEACIJA

           Enukleacija je potpuno odstranjenje cističnog sa­kusa i njegovog sadržaja. Može se izvesti na dva načina:

•   zatvoreni i
•   otvoreni.

Zatvoreni način enukleacije je najpouzdaniji i najčešće primenjivani način lečenja viličnih cista. Rez je najčešće trapezasti i planira se najmanje 0,5 cm šire od budućeg koštanog defekta. Nakon odizanja mukoperiostalnog režnja i uklanjanja površinskog dela kosti, cistični sakus se pogodnim instrumentom (kireta, mali raspatorijum) odvoji od koštane podloge i ukloni.

Posle uklanjanja cisticnog sakusa i obrade rane, režanj se vraća na svoje prvobitno mesto i ušiva pojedinačnim šavovima.

U slučaju da se u toku intervencije zub uzročnik vadi, može se režanj mobilisati presecanjem periosta i direktno ušiti za palatinalnu sluzokožu.

Otvoreni način enukleacije cističnog sakusa predstavlja metod koji se primenjuje u slučajevima kada veličina cističnog defekta ne garantuje sigurnost koaguluma, pa postoji opasnost od infekcije i neuspeha operativnog zahvata.

Rez se izvodi, kao kod marsupijelizacije, po ivici budućeg koštanog defekta, da bi mogao biti, nakon ukianjanja cističnog sakusa, transponiran u lumen koštanog defekta. U toku rada potrebno je ukloniti podminirane delove kosti kako bi se eliminisala pojava nisa, u kojima se ne moze korektno fiksirati režanj.

Ubacivanjem mukoperiostalnog režnja delom se pokriva ranjava koštana površina i omogućava brže pokrivanje defekta. Ukoliko se želi pokriti veći defekt moze se režanj mobilisati presecanjem periosta u njegovoj bazi.

Dobra fiksacija režnja postiže se ušivanjem njegovog kraja za palatinalnu ili lingvalnu koštanu ploču. Nakon ubacivanja režnja u koštani defekt potreb­no je izvršiti tamponadu režnja jodoform-trakom, čime se njegova periostna površina čvrsto priljubljuje uz koštani defekt. Posle 5-7 dana smatra se da je režanj relativno učvršćen, pa se može gaza ukloniti, rana isprati i ponovo istamponirati, ali znatno mekše. Nakon sledećih sedam dana gaza se definitivno uklanja i pristupa se izradi opturatora.

Tumori su patološke tvorevine koje predstavljaju novi, nekontrolisan rast. Mogu se podeliti na dobroćudne i zloćudne tumore. Dobroćudni tumori se javljaju u svim delovima usne duplje. Po sastavu su isti kao tkivo od koga potiču, sporo rastu i ne šire se po organizmu. U ovu grupu spadaju fibromi (vode poreklo ov vezivnog tkiva), hemangiomi (poreklom od krvnih sudova), lipomi (od masnog tkiva), miofibromi (od mišićnih ćelija), neurofibromi (od nervnog tkiva), papilomi (od epitelnih ćelija), adenomi (od pljuvačnih žlezda). Ova grupa tumora se leči hirurškim odstranjivanjem ili primenom lasera bez ikakvih posledica. Zloćudni tumori nastaju bujanjem epitelnih ćelija usne duplje ili su žlezdanog porekla. Rastu dosta brzo i šire se po organizmu dovodeći do pojave metastaza i na udaljenim mestima. U ustima se najčešće javljaju na jeziku i usni a zatim i na obrazu, nepcu, desnima i podu usne duplje. Lečenje podrazumeva hiruršku terapiju čiji uspeh zavisi od stadijuma u kome je tumor otkriven. Svako odlaganje u mnogome smanjuje šanse za uspeh terapije.

Benigni tumori (tumor benignus) su jasno ograničeni, rastu sporo pri čemu potiskuju i komprimuju okolno tkivo. Nikada ne metastaziraju. Najčešće su ograničeni kapsulom. Rast benignih tumora ne dovodi do smrti organizma domaćina. Kod benignih tumora terapija je hirurška  i podrazumeva delimično ili potpuno uklanjanje kosti što zavisi od lokalizacije i veličine tumora.

Maligni tumori (tumor malignus) se karakterišu infiltrativnim (invazivnim)  i destruktivnim rastom, pri čemu razaraju okolna normalna tkiva. Nejasno su ograničeni prema okolini, a rastu brže od benignih tumora. Po pravilu daju metastaze (metastasis). U slučaju da se ne leče, dovode do smrti organizma domaćina. U slučaju postojanja metastaza potrebno je učiniti radikalnu disukciju.

Prekanceroze su benigne lezije iz kojih mogu nastati maligni tumori. Prema verovatnoći nastanka malignog tumora, razlikuju se obligatne prekanceroze koje često maligno alterišu i fakultativne prekanceroze koje retko maligno alterišu. Intraepitleni karcinom je onaj koji ima sve karakteristike karcinoma a nije probio bazalnu membranu.

Dijagnostika tumora  se zasniva na pažljivo uzetoj anamnezi i detaljnom kliničkom pregledu. Ova dva postupka su skoro uvek dovoljna za dijagnostikovanje prisustva tumora. Međutim, za dobijanje preciznijih informacija o veličini, ograničenosti i odnosima tumora prema okolnim strukturama, ili o karakteru tumora, najčešće je neophodna primena pomoćnih dijagnostičkih postupaka. Za tu namenu uglavnom se koriste razne radiološke tehnike, laboratorijski pregledi, a po potrebi i biopsija. Od radioloških tehnika zavisno od lokalizacije lezije (u mekim tkivima ili u kosti) i svrhe ispitivanja (određivanje granica tumora, njegovih odnosa prema susednim neurovaskularnim ili koštanim strukturama, procena resektabilnosti tumora, izbor hirurškog pristupa), koriste se klasična rendgenska dijagnostika, scintografija, ehografija, komjuterizovana tomografija (CT) ili nuklearna magnetna rezonancija (NMR).

Klinički pregled se obavlja inspekciojom usne duplje, glave i vrata što je obavezno kada se sumnja na tumor maksilofacijalnog područja. Inspekcijom se stiče preliminarni utisak o lokalizaciji i vrsti tumora

cyst infection x-ray

Cyst on an x-ray

simplified view of cyst infection serbia

simplified view of cyst infection